Procena uticaja na životnu sredinu

Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja

Za potrebe finansiranja projekata.

Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja (engl. Environmental and Social Impact Assessment – ESIA) je deo odlučivanja o finansiranju projekata koje sprovode investicione banke, multilateralne razvojne banke, donatori i druge finansijske institucije. Procena uticaja predstavlja jednu od komponenti upravljanja rizikom finansiranja.

U čemu se ESIA razlikuje od nacionalne procene uticaja na životnu sredinu?

U odnosu na postupak procene uticaja na životnu sredinu propisan nacionalnim zakonodavstvom, ESIA postupak je šireg obuhvata. Da bi projekat mogao da bude finansiran, usklađenost sa zahtevima nacionalnih propisa je neophodan ali ne i dovoljan uslov koji projekat treba da ispuni.

Primera radi, da bi projekat bio razmatran za finansiranje, neophodno je da za njega postoji odgovarajući prostorno-planski dokument, strateška procena uticaja na životnu sredinu, procena uticaja na životnu sredinu i da je ishodovanje odgovarajućih dozvola izvesno. Ovo ipak ne znači da potencijalni finansijer neće postaviti dodatne zahteve za zaštitu životne sredine ili socijalnih aspekata, kao svoj uslov za finansiranje.

Za projekte koji zahtevaju bankarsko finansiranje vrlo je važno da studija o proceni uticaja od početka bude urađena u skladu sa standardima međunarodnih finansijskih institucija.

Koje kriterijume zaštite životne sredine i socijalnih pitanja primenjuju finansijske institucije?

Međunarodne finansijske institucije (MFI) imaju svoje standarde zaštite životne sredine i socijalnih pitanja (Ekvatorski principi zasnovani na standardima Međunarodne finansijske korporacije – IFC). Standardi su ponekad i strožiji od nacionalnih, pogotovo u zemljama u razvoju (npr. strožije granične vrednosti emisije). MFI vrše periodično preispitivanje i reviziju svojih politika i standarda.

Pored kriterijuma zaštite životne sredine, ESIA postupak podrazumeva i zahteve koji se odnose na socijalna pitanja. Socijalna pitanja uglavnom nisu deo nacionalnih postupaka procene uticaja već su predmet zasebnih propisa. Socijalni standardi se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, radne odnose, javno zdravlje i bezbednost, otkup zemljišta za projekat (fizičko i ekonomsko raseljavanje), zaštitu interesa ranjivih grupa, uključivanje zainteresovanih strana i rešavanje žalbi.

Svi eventualni tehnički propusti u nacionalnoj studiji o proceni uticaja mogu kasnije usporiti finansiranje projekta ili uzrokovati dodatne troškove za investitora.

Kako se utvrđuju uslovi koje projekat mora da ispuni da bi bio finansiran?

MFI ocenjuju projekat kroz nekoliko faza. U zavisnosti od rezultata ocena, odlučuju da li će i pod kojim uslovima učestvovati u finansiranju. Preliminarna ocena se vrši u fazi usvajanja koncepta projekta. U ovoj fazi se sagledavaju poznati rizici po životnu sredinu i socijalna pitanja koje projekat ima i utvđuje se ukupan rizik projekta i nivo detaljnosti dalje analize. Sledeći nivo analize može biti „due diligence“ provera.

Šta je dju dilidžens („due diligence“) provera zaštite životne sredine i socijalnih pitanja?

Dju dilidžens („due diligence“) je detaljna provera klijenta i projekta. Provera se sprovodi u odnosu na utvrđene standarde MFI. U zavisnosti od rizika projekta, MFI mogu angažovati nezavisne konsultante da urade dju dilidžens proveru.

Rezultat dju dilidžens provere su jasno definisani uslovi koje projekat mora da ispuni da bi finansiranje bilo realizovano. Uslovi se definišu u formi zasebnog dokumenta i deo su ugovorne dokumentacije o finansiranju projekta. Vremenski okvir za ispunjavanje uslova može biti različit. Neke uslove je neophodno ispuniti već tokom izrade tehničke dokumentacije, neke tokom izgradnje a neke tokom rada projekta.

Primeri dodatnih uslova zaštite životne sredine i socijalnih pitanja

Ukoliko je dju dilidžens proverom utvrđeno da studija o proceni uticaja ne ispunjava neke od standarda MFI, postavljaju se dodatni uslovi za projekat. Dodatni uslov koji investitoru može biti postavljen je da sprovede detaljnija istraživanja radi revizije studije o proceni uticaja. Na primer, može se zahtevati dodatno istraživanje radi ocene osetljivosti biodiverziteta na području projekta ili dodatno modeliranje emisija u vazduh ili emisije buke tokom rada projekta.

Dodatna istraživanja su neophodna ukoliko se utvrdi da raspoložive informacije u studiji o proceni uticaja nisu na nivou detaljnosti koji je potreban za određivanje adekvatnih tehničkih mera za sprečavanje ili ublažavanje uticaja. Pored toga, može biti zahtevana primena dodatnih tehničkih i organizacionih mera zaštite tokom izgradnje i rada projekta ili dodatni monitoring.

Mi pružamo stručnu pomoć klijentima da od početka planiranja projekta primenjuju zahteve zaštite životne sredine koje postavljaju međunarodne finansijske institucije.

Javno objavljivanje informacija i uvid u dokumentaciju projekta

Zahtevi MFI u pogledu javnog objavljivanja ESIA paketa dokumenata su strožiji od zahteva nacionalnih zakonskih propisa. Od investitora se zahteva proaktivan pristup i aktivne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama u projektu.

Tok i trajanje javnog uvida i objavljivanja dokumentacije se razlikuju za pojedine MFI ali su duži od uobičajeno određivanog trajanja uvida na nacionalnom nivou. Javni uvid može da traje i najmanje 60 dana za projekte iz privatnog sektora i najmanje 120 dana za projekte iz javnog sektora.

Kako se proverava i prati primena postavljenih uslova za finansiranje projekta?

Tokom izgradnje i rada projekta MFI vrše monitoring ispunjavanja postavljenih uslova. Monitoring obuhvata obaveze investitora da redovno izveštava MFI o učinku projekta ali i periodične posete i provere koje vrši MFI ili nezavisni konsultant.